Planina Zlatar - Mora magle i ostrva sunca
-Zlatarsko jezero-
Planina Zlatar uzdiže se na jugozapadu Srbije i deo je dinarskog planinskog sistema koji se dalje proteže sve do mora. Njen najviši vrh je Golo Brdo visok 1.627 m. Nemojte da Vas ovaj naziv prevari jer Zlatar je sve, samo ne go. Njegove livade i proplanci formiraju prelepe talasaste vidike, periodično potpuno zaogrnute moćnim četinarima, ispresecane usevima različitih boja i nadkrivene nebom od koga neretko bukvalno zastaje dah. Zlatar je uokviren Limom, Bistricom, Mileševkom i Uvcem koji je zaslužan za neke od najlepših vidika Zlatara, ali i cele Srbije.
-Obronci Zlatara-
Bilo da ste u potrazi za avanturom, divljom prirodom i aktivnim odmorom ili, naprotiv, tragate za uživanjem i mirom daleko od grada Zlatar će Vam pružiti ono što Vam je potrebno.
Mi smo za Zlatar krenuli u 6 i 15 ujutru sa glavne beogradske autobuske stanice. Povratna karta do Nove Varoš stajala nas je okoo 1600 dinara po osobi, a karte za autobuse koji su kretali kasnije bile su za oko 100 dinara skuplje.
Ibarskom magistralom, preko Ljiga i Gornjeg Milanovca, spuštali smo se na jugozapad Srbije, uživajući u pogledu kroz autobuski prozor. Vremenske prilike smenjivale su se od jake kiše do jakog sunca, a kada smo nakon nekih pet sati vožnje počeli uspon na Zlatibor, savršeno beli oblaci zajedno sa savršenim Zlatiborom formirali su zapanjujuće pejzaže, pa iako nemam običaj morala sam da napravim par fotki iz autobusa.
-Zlatibor, prizor fotografisan iz autobusa-
U Novu Varoš stigli smo nešto posle podneva. S obzirom da smo rezervisali smeštaj u selu Vilovi na 5 km od Varoši, kupili smo neke osnovne namirnice, cigare, kafu i tome sl. u jednom od mnogih varošanskih marketa. Domaći "Vile Vilovi" u kojoj smo odseli pokupio nas je kolima, s obzirom da je tada bio u gradu i započeli smo uspon ka Vilovima, udabno ušuškanim na 1.200 metara nadmorske visine.
-Pogled sa terase Vile "Vilovi"-
Smeštaj "Vilovi" sastoji se od soba i zasebnih brvnarica, uređenih u planinsko-etno stilu, i pravo da Vam kažem moja asocijacija na enterijer bila je Aljaska i moderne kolibe iz američkih filmova. "Moderno" u ovom slučaju ne treba da asocira, na svetla koja se pale putem glasovnih komandi i tome slične stvari,već jednostavno jedna koliba -og vek, prijatno uređena tako da kombinuje moderno i rustično. Vila poseduje wi-fi internet, prostrani dnevni boravak za goste, sa kaminom i šankom, ali jednostavno, osećaj je kao da ste u svojoj dnevnoj sobi, a ne na nekom nepoznatom mestu. Svakog dana više, provedenog u vili Vilovo, taj osećaj će sve više rasti.
-Detalj iz dnevnog boravka Vile "Vilovi"-
Terasa smeštaja može se pohvaliti jednim od najboljih pogleda, koji sam ikada videla direktno iz smeštaja i bez da moram da napravim i korak. To će se, kada je fotografija u pitanju, tokom dana koji su usledili pokazati kao izuzetno korisno.
Kako nema opcije iznajmljivanja bicikala u Novoj Varoši, domaćini su se ljubazno ponudili da osposobe dve bicikle koje su morale na servis, kako bi mi mogli Zlatar da obiđemo biciklama. Kada smo se raspakovali, uputili smo se u šetnju do Zlatarskog jezera. Od vile do jezera ima otprilike 4.5 km. Jezero se nalazi na 300 metara manjoj nadmorskoj visini od smeštaja, tako da je ukupna visinska razlika koju prelazite 600 metra, uz nekih 9 km pešačenja. U svakom slučaju prećićete i veću razdaljinu jer kada se spustite do jezera, verovatno ćete malo i prošetati obalom istog.
-Zlatarsko jezero-
Put do jezera vodi pokraj stare seoske crkve i vijuga kroz šume i proplanke Zlatara. Kada izbijete na prvu tačku sa koje ćete u daljini videti presijavanje kristalne vode Zlatarskog jezera, ili ćete ubrzati korak ili zastati. Nas je vreme više nego poslužilo, a kakve smo prizore sa Zlatarskog jezera mi poneli u sećanju najbolje ćete videti na slikama.
-Viseci most preko Zlatarsko jezera-
Savet je samo da pazite da Vas ne uhvati mrak. Brzim tempom od oko 5 km na čas, do vile ćete stići za manje od sat vremena hoda, ali ne zaboravite da Vas čeka uspon od 300 metara nadmorske visine, serpentine i povremeno oštriji nagib terena pri povratku. Takođe, ako planirate da posetite Zlatar tokom prelaznih godišnjih doba, budite spremni na priličnu razliku u temperaturi između večeri i dana, pa vidite da sa sobom imate tople stvari, na odmet nisu ni šalovi ili nešto da prebacite preko usta jer ako se vraćate tokom večernjih časova, vazduh postaje oštar i hladan i sasvim sigurno ne biste voleli da se razbolite.
Drugog dana našeg boravka na Zlataru, vreme se naglo pogoršalo, tako da smo bili vezani za smeštaj. To nas je bacilo u blagi očaj, jer smo već isplanirali turu do Uvca i svakako nam se nije bacao ni jedan dan na sedenje u sobi. E u takvoj situaciji terasa vile "Vilovi" odigrala je svoju ni malo beznačajnu ulogu. Sedeći u dnevnom boravku sređujući fotografije napravljene predhodnog dana, kroz velike prozore prušala se panorama Zlatara čiji se opis menjao gotovo svake sekunde. Oblaci i magla ispunjavali su dolinu pod nama, neprestano slikajući drugačije prizore. U jednom momentu vidljivost je opala na svega par metara, dok je veliki oblak ispunjavao dolinu, i brda sa druge strane kao i uopšte sve oko nas, su se izgubila. Ispred sam ograde terase pojavio se beli zid, pa nam se činilo da plutamo u beztežinskom prostoru i iako pogleda zapravo i nije bilo bio je izuzetan.
-Dolina Zlatara u oblacima-
Iako sam tog jutra mislila da tog dana neće biti fascinantnih fotografija jer ne mogu non-stop fotografisati isti prizor, ispostavilo se da sa terase Vile "Vilovi", kada je vreme loše, možete fotografisati mnoštvo drugačijih prizora.
Nastaviće se....
O meni
Pozdrav svima i dobrodošli na moj blog 
Moje ime je Marija Piroški. Živim u Beogradu i oko godinu dana se gotovo svakodnevno bavim fotografijom. Svoju ljubav prema putovanjima i fotografiji sam spojila u jednu, za mene, veoma uzbudljivu svakidašnjicu.
Prateći ovaj blog imaćete priliku da sa mnom obilazite kako Srbiju, tako i druge države, a ja ću se potruditi da Vam fotografijom dočaram različite destinacije.
Takođe moćićete da pratite i moj fotografski rad koji nije putopisnog već dokumentarnog i umetničkog karaktera.
Toliko od mene za sad
